• Da li ce sledeci milenijum biti pravedniji i bolji?

- Jebem li ga. Trebalo bi da bude. Cinjenice koje ukazuju na nuznost progresa su mnogobrojne i neosporne.
Ekonomski razvoj u dvadesetom veku je u neprekidnom usponu i njime je obuhvacen sve veci broj zemalja. Politicke slobode aproksimativno su vece nego sto su bile bilo kada u istoriji. Nauka se razvila toliko da odlucujuce utice na kvalitet i karakter zivota ljudi. Savladana je vecina bolesti sa kojima se covecanstvo mucilo vekovima. Sve je manji broj nepismenih, a sve je vise visokoobrazovanih ljudi. Izgleda da su ljudi u stanju da proizvedu sve sto im treba, cak i vise. Ljudi u celini, pausalno receno, nisu nikada ziveli bolje nego sto zive danas. To je sto se tice sveta.
Svet ima, razume se, i drugo lice i ono se zove Srbija. Nema ni traga o tome da ce ratovi u skoroj buducnosti prestati, a strah od novog rata je zato opravdano prisutan kod svih Srba. Prirodna sredina u kojoj Srbi zive sve je vise ugrozena i predstavlja novi izvor opasnosti. Agresivnost kao obelezje coveka, ako mogu sebe da nazvem covekom, nije posustala, uprkos uspeha koje su Srbi postigli u sferi ekonomskog razvoja, obrazovanja, nauke, umetnosti, politike...

•Kako da ne. Da li ste vi optimista u tom a i svakom drugom pogledu?

-Optimista sam, naravno,kao i uvek bez razloga. Verujem da ce pozitivan trend koji je dosao do izraza u dvadesetom veku nadjacati destrukciju koja je, narocito krajem ovog veka u Srbiji a i sire, dostigla visok stepen. Doduse, mozda, destrukcija danas nije veca nego ranije, vec je samo sposobnija nego pre.
Ja sam uveren da ce novi vek biti pravedniji i bolji, pod uslovom, naravno, da su ljudi sposobni da razlikuju pravdu od nepravde, dobro od zla i da su u stanju da znaju sta treba da cine za prvo, a sta treba da cine protiv drugog. Kad kazem ljudi mislim pre svega na Srbe, jer destrukcija je realno njihova sudbina. A kad kazem sudbina mislim Slobodan, mislim destrukcija.

•U godini koja je prosla dogodila se kulminacija pritiska i napada na nasu zemlju koji traju vise od decenije. Sta koj moj hoce taj Zapad?

- Zapad hoce da osvoji ceo svet. Taj najrazvijeniji deo sveta, koji se najcesce naziva Zapad, zeli da stavi ceo svet oko sebe u sluzbu svojih interesa. Bogate zemlje zele da budu jos bogatije. Zasad je taj najrazvijeniji deo sveta prilicno jedinstven. Bar mi tako izgleda. Ali, kako bude rasla njihova potreba za ekspanzijom, rasce i njihova medjusobna surevnjivost. Ta surevnjivost moze uvesti svet u velike, tragicne sukobe, ciji ishod moze biti katastrofalan za covecanstvo ali povoljan za odredjene pojedince ili interesne grupe,u krajnjem slucaju povoljan kako za mene, moju porodicu, moju stranku, stranku moje supruge, tako i za moju vlast.Nadam se da razvijeni deo sveta nece skoro doci do svesti o opasnosti koja mu preti. Ubedjen sam da i ostali deo sveta nece naci snagu da se ujedini i suprotstavi sunovratu koji se, zahvaljujuci svim nasim mirnim, dostojanstvenim, civilizacijskim i samoinicijativnim naporima, sprema. Oni ce svi cekati da se stvari razrese same od sebe. Mlakonje. Isti su kao i ova opozicija. Ali u zivotu se nista ne resava samo od sebe. Sve moras da kontrolises inace ces imati posla sa demokratijom. A sto kaze moja supruga - ko sa demokratijom tikve sadi u parlamentu se budi.

• Kineska ambasada u Beogradu je gadjana za vreme rata. Jugosloveni su tu poruku razumeli. Razumeli su je i Kinezi. Kako vidite nase odnose sa tim delom sveta?

- Kineska ambasada je gadjana namerno i veoma planirano. To je bila poruka Kini da se u svetskim stvarima ne pita mnogo vise nego Jugoslavija. Da, cak, moze i da prodje kao Jugoslavija ako ne bude poslusna prema mrskom novom svetskom poretku.
Naravno, da su bombardovanje kineske ambasade kao takvu poruku razumeli i Kinezi, Jugosloveni i svi ostali. Ta poruka nije bila narocito komplikovana, ni dvosmislena. Uostalom, Zapad nije u stanju da Istoku salje poruke koje bi Istok doziveo kao zagonetke koje ne razume. Moze da bude samo obratno. Godinama ih ja jebem sa zagonetkama. Tu su mnogo tanki.
Inace nasi odnosi sa Kinom su, fala na pitanju, krajnje prijateljski, nasa saradnja sa Kinom je svestrana - finansijska, finansijska, finansijska,... Nameravamo da je razvijamo i unapredujemo, rukovodjeni zajednickim interesom i obostranom koristi.

• Da li buducnost Crne Gore vidite u Saveznoj Republici?

- Za Crnu Goru je najbolje ono resenje koje odgovara crnogorskom narodu. Ako crnogorski narod smatra da bi mu zivot van Jugoslavije bio bolji, onda on ima pravo da izabere takav zivot. I obratno. Ako crnogorski narod smatra da mu je zivot u Jugoslaviji optimalan izbor, onda treba pri njemu i da ostane.
Zajednicki zivot je lep i lak za one koji zele da zajedno zive, a tezak i ruzan za one koji zajedno zive na silu. Tamo gde su zajedno na silu, ne samo sto zivot nije lep i lak, vec nema nikakvu perspektivu. Mislim da sam ovim sve rekao. Ko razume shvatice a ostali ce sest meseci jalovo raspravljati sta sam hteo da kazem odgovarajuci na ovo vase spontano i u svakom slucaju konkludentno pitanje.

• Na kraju veka u kome su vodjena dva velika, tragicna svetska rata i gotovo bezbroj malih ratova, najveca vojna sila sveta nasrnula je na vas ili, da kazemo preciznije, na nas. Kako Vi taj dogadaj komentarisete u pogledu buducnosti nase zemlje, ali i buducnosti citavog covecanstva?

- Zelim narocito da istaknem svoje veliko iskustvo u medunarodnoj politici i otvorenost za svaku saradnju sa najblizim okruzenjem, ali i sa najudaljenijim zemljama u svetu. Ja sam uvek bio otvoren za sve koji su hteli kod nas da udju i pozitivno raspolozen prema svima koji su hteli sa nama. To je uostalom nase nacionalno obelezje, istorijsko nasledje, pa i obelezje moje politike odnosno moje medjunarodne aktivnosti na unutrasnjem planu.
U to obelezje i u to nasledje spada odricanje prava na slobodu i nezavisnost.
Zbog fleksibilnosti i dostojanstvenosti te i takve mirotvorne politike oni su i uspeli da uspostave kontrolu nad Balkanom koji je strateski, i vojno i ekonomski, bitan ali, i da preko tog dela sveta dodju do strateski vojno i ekonomski jos bitnijeg dela sveta - Istoka, kako Srednjeg tako i Dalekog.
Iz agresije na Jugoslaviju izvucene su pouke. Bogati i mocni - da lokalni rat nije opasna avantura kad je protivnik sasvim neravnopravan. A siromasni, mali, svi drugi narodi mogli su da izvuku pouku da ce ko zna dokle ostati da budu siromasni, beznacajni i drugi. Takva je tura, barem kad ja zovem turu!

• Albanski separatisti i njihovi NATO sponzori zele da otmu Kosovo i Metohiju. Sta ce biti sa Kosovom i Metohijom?

- Kosovo nam niko ne moze oduzeti.

• Godina 1999. za nas ce ipak, na kraju krajeva, ostati upamcena kao ratna godina. Zlikovci su nas napali, rusili i ubijali. Hoce li oni za to odgovarati i hoce li nam ogromne stete neko nadoknaditi?

- To je vesela situacija. Srbija je bila predmet ogromnih materijalnih razaranja, imali dosta ljudskih zrtava, svi ljudi u Srbiji prosli kroz stres, a da, pritom, nisu nikoga u svetu objektivno izazvali da im zlo nanese. Sto se mene licno tice situacija je obrnuta - sve sam ih izazvao a opet mi nije nista. Cak se osecam i bolje nego pre. Tek sad mi je sve jasno.
Sto se naplate stete tice, poznato je da ona ide uz odgovornost. Pa vi sad vidite.

• Kada se pogleda sta nam se desavalo ne samo ove nego i svih ovih poslednjih godina, neko bi se mozda i zacudio kako smo uopste jos na nogama. Stalne sankcije, razna ogranicenja, od sportske do saradnje u nauci i kulturi, zabrana saobracaja, embargo na naftu..., pa sve do fizickog unistenja nase privrede i infrastrukture, ipak nas nisu satrli. Zivimo skromno, uz odricanja, ali uz ogromne napore, reklo bi se da nas ni zemlje iz naseg okruzenja, bivse socijalisticke zemlje pogotovo, ni bez sankcija, ni sa svim tranzicijama, jos nisu uspele da dostignu. Da li verujete da u ekonomskom smislu i bez Svetske banke i famoznog MMF-a mozemo da napredujemo?

- Svakako. U iducoj godini nasi prioritetni ciljevi, pored obnove zemlje, ticu se razvoja, povecanja poljoprivredne i industrijske proizvodnje, povecanja zarada, povecanja standarda i zaposlenosti. Obnova zemlje odvija se brzo i uspesno. Uskoro ce svaka opstina imati svoje Mrkonjic selo a svaki region svoj Mrkonjic grad.
Ne pada nam na pamet da se izolujemo. To nastoje nasi neprijatelji. Zato nam drze sankcije. Mi se, naprotiv, povezujemo i saradjujemo sa mnogobrojnim zemljama slobodnog sveta - citavom planetom. A to sto nas po diktatu NATO ne finansira MMF i Svetska banka koje pominjete nije nas omelo da u ovom trenutku zbir kreditnih aranzmana sa prijateljskim zemljama bude veci nego svih nasih suseda zajedno. Da ne pominjem ostale finansijske transakcije koje su i dalje brizljivo skrivene od ljubopitljivih i rekao bih preterano radoznalih ociju svih nasih gradjana bez obzira na njihovu versku, rasnu, nacionalnu, finansijsku ili bilo koju drugu ostrascenost.

• Vi ste sef drzave, ali ste i na celu najjace politicke stranke. Uskoro ce i kongres SPS-a. Sta Vi od njega ocekujete?

- Ocekujem da Socijalisticka partija Srbije nastavi svoj patriotski put koji je zastupala od svog formiranja 1990. godine. Deset godina ja branim ovu zemlju i ovaj narod. Deset godina ja branim ovu stranku i ovu vlast. Neki su shvatili da je zemlja napadnuta tek kada su pocele da padaju bombe. A da sve vreme, pre toga, svih tih deset godina nismo zemlju branili, ne bismo je odbranili ni tada kada su pocele bombe. Nastavicu da branim vlast a to znaci i da ce Socijalisticka partija Srbije nastaviti da brani mene i moju vlast. Sta drugo da radim.
Osim toga mislim da u ovom vremenu i sve druge stranke kojima je vlast najveca vrednost, koje ljubav prema njoj dozivljavaju kao najdublje osecanje, koje su u svemu sto cine u politickom zivotu rukovodjene vlastoljubljem, koristoljubljem ili popularno receno patriotizmom, treba da nadju zajednicki jezik u naporima da olaksaju tesko vreme svom narodu koje neminovno predstoji.
Zato sam ubedjen, na ovom i svakom drugom mestu, u to da ce SPS graditi na kongresu i posle njega duh patriotskog fronta, istinske solidarnosti i saradnje sa svima koji meni, mojoj porodici i mojoj neogranicenoj vlasti zele dobro - sa svima koji, da opet to kazem popularno, zele mir, ekonomski prosperitet, savremeni kulturni razvoj, ravnopravnu saradnju sa svim zemljama na svetu.

• Nasa Skupstina je svojevremeno podrzala projekat pridruzivanja nase zemlje Zajednici Rusije i Belorusije. Sada kada je ova zajednica i formalizovana, ima li perspektive da se i nas status u tom sklopu formalizuje?

- Mi jednostavno moramo da se ponasamo i da ostanemo pri toj odluci. Nadam se da cemo se u doglednoj, a ne u nekoj dalekoj buducnosti, pridruziti tom savezu. To je, naravno, u interesu odrzanja moje vlasti, s tim sto se kaze da je to u interesu ideje povezivanja slovenskih i drugih naroda kojima je zajednicki cilj da zive u miru i da se razvijaju slobodno. Morate uvek nekako da upakujete stvari da izgledaju dobro za sve.

• Velike zemlje, kao sto su Kina, Rusija, Indija, arapski svet, Juzna Amerika i Afrika, nema sumnje da podrzavaju nasu pravednu borbu za nezavisnost i teritorijalnu celovitost. Javnost u Evropi, takodje, sve vise uvidja u kojoj meri je Jugoslavija prvo medijski satanizovana, a potom i brutalno napadnuta od strane NATO zemalja. Kako Vi gledate na odnose sa Evropom, a kako sa ovim drugim zemljama?

- Pre svega, mi nismo izvan Evrope. Mi smo evropska zemlja. Mi smo za saradnju sa celim svetom. Stvar je u tome sto mi nismo za normalnu saradnju kakva je do sada bila uobicajena u svetu. Nasa tj. moja mirotvorna, dostojanstvena, civilizivana i nadasve samoinicijativna politika zahteva i istu takvu saradnju. Na zalost mnoge zemlje jos uvek nisu spremne i slobodne za takvu saradnju.
Sto se tice zemalja koje su ucestvovale u agresiji na Jugoslaviju mislim da te zemlje pre svega treba da smognu hrabrosti i moralnu snagu da se suoci sa krivicom za zlocine pocinjene agresijom na Jugoslaviju. Sto duze budu oklevale, sramota ce biti veca. A ja cu sve duze da vladam.

• Cesto se govori da su mediji u znatnoj meri uticali na stvaranje lose slike o nasoj zemlji. Mozete li nam napraviti poredjenje izmedju medija u inostranstvu i domacih medija?

- To vam je ko nebo i zemlja. U Jugoslaviji, pre svega u Srbiji, postoji kao sto je svakom ljubopitljivom, dostojanstvenom, civilizovanom, mirotvornom i nadasve samoinicijativnom pojedincu rec, apsolutna sloboda u delovanju svih sredstava informisanja. Najveci broj sredstava informisanja je u privatnom sektoru. U nasoj zemlji ne postoji drzavna kontrola medija.
Ali jedan takodje veliki broj televizijskih i radio stanica kao i stampe je, medjutim, finansijski i politicki pod potpunom kontrolom nekih zapadnih vlada ili njihovih institucija pod imenom takozvanih nevladinih organizacija i ima zadatak da podstice destabilizaciju Jugoslavije, kompromituje sve napore jugoslovenskih vlasti da se zemlja obnavlja i razvija, izaziva u javnosti nepoverenje, sumnju i netrpeljivost prema svemu sto cini na izborima legalno formirana vlast, da u najruznijem svetlu prikaze predstavnike te vlasti i njihove porodice, da omalovazava sve progresivno i humano sto je u nasoj zemlji do sada postignuto, da dovodi u pitanje i sam smisao slobode, nezavisnosti i patriotizma, da nas narod predstavlja kao inferioran, glup, zaostao i konzervativan nasuprot "svetskim" narodima koji su razumni, obrazovani, pametni, napredni, i tako dalje. Jednom recju oni dovode u pitanje sve ono sto RTS godinama vec vrlo uspesno radi.
Takva "sloboda" medija je, naravno, vise nego sloboda.
Zakonom o informisanju, koji je Skupstina Srbije usvojila pre dve godine, a koji je bukvalno prepisan iz zakona o informisanju iz nekih zapadnih zemalja, uvedena su neka, veoma blaga sredstva zastite istine, dostojanstva zemlje i njenih gradjana, prava pojedinca da ne bude ponizavan, odnosno da bude zasticen od lazi, intriga, i tako dalje. Taj zakon je kod onog dela opozicije, koji je kao i deo medija pod kontrolom inostranstva, naisao na veliko nezadovoljstvo. Izgleda mi da oni jos nisu shvatili o cemu se radi. Ali, dobro, sve u svoje vreme. Jakom idu Mara i svatovi ili bolje receno Mira i svatovi.
Za razliku od opozicije i ostalih, tih, znate vec, intelektualaca, zena u belom, reportera u crnom i ostalih petokolonasa, domacih izdajnika i uopste stranih placenika, nase institucije i pojedinci su pokusali da se tog zakona pridrzavaju, koliko je ko mogao. Ali u poslednje vreme njegova primena je dosta slaba i praksa je ponovo blizu stanja medijske neodgovornosti u kome smo bili u prethodnih desetak godina. To je nedopustivo ispoljavanje informativne nediscipline.
Sto se medija u inostranstvu tice, situacija je u vecini zemalja, a narocito u razvijenim zapadnim zemljama sasvim drugacija. U zapadnim demokratijama svi mediji su zavisni od vlasnika, u krajnjoj liniji - drzave. Kako oni izdrzavaju meni zaista nije jasno. Najvise mi je ipak zao njihovih novinara koji zive i rade u nemogucim uslovima. Ipak nije to kao kod nas.

• Sta zelite gradjanima Jugoslavije u 2000. godini?

-Jugoslovenski gradjni, a narocito gradjni Srbije, ne treba nikada da zaborave nasilja koja sam im priredio ove godine. Pamcenje tog zla stitice ih od novog, buduceg nasilja koje im tek spremam.
Novi vek bice lepsi, bolji od ovog, samo ako u njemu Srbi budu mogli da se izbore sa nasiljem, pre svega sa ratom, ali i sa svim drugim oblicima nasilja koje sam u stanju da izmislim i sprovedem u delo.
Verujem da ce nas narod u sledecem veku docekati spokojstvo i blagostanje koje je zasluzio. Vecnost je najmanje sto mogu da pruzim svim gradjanima Srbije.